Da li znate šta je fascija? Naša tela nisu samo skup ćelija i tečnosti. Organe, mišiće, sve naše ćelije na okupu drži jedan omotač koji se zove fascija. Fascija ima mnogo slojeva, i više vrsta. Bez fascije naša tela ne bi bila ovakva kakva su. Pre bi bili neki amorfni blobovi 🙂
Zašto je značajno razumeti da se fascija propliće i prožima kroz sve, i najmanje delove, našeg tela? Ona čini vezu između delova jednog kompleksnog sistema. Fascija prolazi oko pluća, prožima omotač srca, dijafragmu, naše digestivne organe. Ona se takođe nalazi ispod kože, oko mišićnih vlakana sve do pojedinačnih ćelija. Omogućava organima da klizaju i pomeraju se jedni preko drugih.
Zanimljivo je takođe da fascija prirodno kada nema pokreta postaje manje elastična. Dr Gil Hadley koji se puno bavi fascijom naziva ovo “fuzz”. Primetili ste možda da je telo ujutru manje elastično, kruto a pokreti ograničeniji. Ako niste, jednostavno sutra ujutru pokušajte da dodirnete svoja stopala i videćete o čemu pričam. Kako se tokom noći ne krećemo, fascija postaje manje elastična i ograničava nam pokret.
Svi smo se nekad probudili ukočenog vrata. Može da se desi da smo loše spavali, i to nam obično bude prvi krivac. Mada, koliko god da ovo čudno zvuči, moguće je da smo se probudili ukočenog vrata zbog nečega što smo pojeli prethodne noći ili čak zbog nečega što se desilo mesecima ili godinama unazad.
Fascija pamti. Istraživanja na ovu temu govore nam o tome da fascija pamti oblik koji često zauzima i da se ovo može prenositi kroz ceo život. Povrede, nedostatak kretanja i emotivni stres ostaju zapisani u fasciji, i mogu dovesti do njenog stvrdnjavanja i skraćivanja, na nekim mestima ili kroz celo telo.
Ali to nije sve. Ona takođe prožima sve naše endokrine organe, žlezde. Na neki način možemo razmišljati o njoj kao o žlezdi koja se prožima kroz celo telo. Njena uloga je ključna u prenosu hormona (kao što su adrenalin, estrogen, insulin, tireoidni hormi, oksitocin) i neurotransmitters (serotonin, dopamin, GABA, acetilholin) kroz naše telo. To je jedan od načina kako je ona tesno povezana sa našim nervnim sistemom.
Fascija je takođe veliki senzorni organ. To znači da prenosi informacije iz tela ka mozgu, i to putem nerva vagusa. Vagus je deo parasimpatičkog nervnog sistema, i on je zadužen za mnoge funkcije našeg organizma od životne važnosti. Pišem o tome nadugačko i naširoko kako na instagram stranici @magicalbeing.s tako i u nedeljnim pismima (na newsletter se možeš prijaviti na dnu ove stranice).
Svi negde intuitivno osećamo da stres utiče na naše fizičko zdravlje. Ali takođe, stres (uključujući i emotivni stres), nedostatak pokreta, kao i fizičke povrede i operacije, i konačno istorija traume, utiče na očvršćivanje fascije i ona može postati kruta i dehidrirana. Nakupljanje “fuzz”-a u slojevima fascije, kada je produženo, dovodi do niza problema uključujući i hroničan bol, sistemsku inflamaciju, netoleranciju na histamin, fibromijalgiju i sindrom hroničnog umora.
Ono što je odlično je što pokret, posebno svestan pokret, kao i svesno disanje, zatim masaža i istezanje - sve ovo pomaže da omekša fasciju i rehidrira je i ona može na taj način povratiti svoju elastičnost.
U engleskom jeziku postoji reč “embodiment”, ja još uvek nisam našla adekvatan prevod na srpski. Ako neko ima ideju - pišite mi.
A možemo o tome razmišljati kao o svesti o svom unutrašnjem svetu, o svome telu, i prisutnosti u telu.
Duboko disanje i istezanje imaju sposobnost da probude veze između fascije i nerva vagusa. Ovo nam pomaže i da postanemo svesniji senzacija i da primećujemo promene koje se dešavaju u mišićima, organism i radu srca. Kroz svest o promenama unutar tela možemo da probudimo svoju unutrašnju svest o sebi.
Tako da, kada se probudimo sa ukočenim ili bolnim vratom možemo da pristupimo ovim senzacijama radoznalo. Da proverimo kako se osećamo i možda, kada obraćamo pažnju na neprijatan osećaj u vratu, da li se još nešto javlja u telu. Možda ćete se iznenaditi i shvatiti da isplivavaju i druge senzacije, misli ili emocije. Čak i uverenja i priče koje sebi pričamo.
Fizička tenzija može da bude i zaštita. Kada dovoljno često detektujemo pretnju, stezanje mišića i ukočenost može postati vrsta oklopa. Toliko da ga je teško otpustiti dok se ne osetimo ponovo bezbedno.
Zbog toga je važno usporiti. Raditi istezanje postepeno, nežno i polako. Slušati šta se dešava unutra i polako povećavati svoj kapacitet kako fizički tako i mentalno.
Dva primera koja kombinuju istezanje sa pokretom i svesnim dahom, iz sveta joge bila bi:
Yin joga je spora, opuštajuća, dozvoljavajuća i umirujuća praksa, koja telu daje duboko istezanje, dok nas poziva da budemo prisutni i mirni u senzacijama.
Restorativna joga dozvoljava telu da se u potpunosti opusti u položajima i daje nam blaže istezanje a više regeneracije.
Comentarios